Sa amebama mora da budeš paramecijum

Ljudska glupost ponekada, pardon, često prelazi granice. Kao i vulgarnost. Ljudi neretko ispadaju debili, kao i tarzani. Prosto počnete sto posto da verujete u teoriju da je čovek postao od majmuna, jer vidite par primeraka koji to dokazuju.
Ljudi nasrću jedni na druge, daju sebi pravo da se mešaju u tuđe živote, nameću svoje mišljenje bez ikakvih argumenata, prete da će vam jebati prvi red na sa'rani... I to bez ikakvog razloga. Jer su nezadovoljni svojim jadnim i mizernim životima i žele da se i vi osećate isto.
To im dođe kao neka duševna hrana, ko će ga znati. A onda kada iscrpe jednu žrtvu, likuju jako kratko, shvate kako su bedni i mizerni i prelaze na drugu. Hrane svoj ego. Svoj jadni, bedni ego koji je toliko jadan da jedva postoji.
Plaše se svog odraza u ogledalu, jer mrze ono što vide unutra. Žele da iskoče iz svoje kože. Ali ne mogu. Pičke su pred tim ogledalom. Ali, ne žele da to drugi saznaju. Jer bi ih to dokrajčilo. Jer je jad i beda ono što teče njihovim venama. A to ne mora svako da zna.