Deviza sirotinje u porodičnim krugovima.
Siguran znak besparice i spremnosti roditelja na sve ne bi li eskivirao gledanje gologuzog ili bosonog, budućeg, naslednika. Metoda se na ovim prostorima uspešno sprovodi decenijama, a njeno se učenje vrši isključivo relacijom sa kolena na koleno, u velikoj tajnosti. Eventualni nedostaci su:
-što roditelji, uz uslov da štancuju decu (pretežno mušku,jelte) na svake tri-četri godine, moraju pola života da gledaju identične odevne kombinacije
-klinci moraju da trpe svakojake šege na svoj račun, a takođe su i žrtve lake identifikacije, pa tako i potencijalne opasnosti.
-Kako ide, mali, jel upeklo sunce?
-Evo.
-Nego, pozdravi brata i reci mu da ga tražio Žile klaničar iz Matijevića.
-Kako znaš ti ko sam ja, a kamoli ko mi je brat?
-Eeee, mali... U toj istoj majici je tvoj burazer redovno gubio od mene dok smo još davno igrali basket u cigare, to se ne zaboravlja. Haha, "Mihael Jordan", ladno, koja majica.
..............................
-Buhahahaha, au buraz, kako ti smešno stoji taj "Losanđeles nike" duks, velik ti.
-Tata mi je rekao da je sve pare sinoć dao na kocku i vinjak pa nema za novi da mi kupi. A i šta se ti smeješ, pa i ti si ga nosio dok je još Marko živeo s nama.
-Ma da, sa brata na brata fazon. Taj duks ima veću vrednost nego dres Ronaldinja dok je još igro za Barsu. Slavniju istoriju od svetog grala ima, jebote. Živeo duks!
Матер му мало суморан пример...++++ (то није критика, ја сам га тако доживео)