Sad ga lomi, Džoni!

- Jel gledaš tu kartu, nemoj da promašimo skretanje sa auto puta, najebali smo, pada mrak...
- Smiri se, Džoni... vidiš onu žutu tablu što dolazi... vidiš... vidiš... šta piše: Ćićevac! A vidiš braon tablu: Kopaonik! SAD GA LOMI, DŽONI!
............................

- I, š'a kažeš, Maja se predala?
- Nije moglo drugačije, sine. Pekao sam joj paprike punjene sirom, bilo francusko vino, ćale doneo prošle godine sa seminara, čuva ga za ko zna kad a ne pije vino, zatvorio sam mu vino a prethodno sam ga napunio borovnicom, vratio onaj staniol...
- Jebo te staniol, vrati se na Maju!
-... da, Maja, i tako, posle tog vina, smotam se ja kod nje, na trosed, roletne spuštene, znaš da je Maja osetljiva, i tako, malo pipnem, malo liznem, Maja se smeška, drži ruke uz telo... i ja je tu pogledam duboko u oči, znaš taj pogled, ona se zbuni... i ja joj rinem nos u sise, i oplajvazim jezikom unutra, mirišu joj sise na kajmak... i tu čujem kako Maja uzdiše, krklja, jebote... i samo krenem rukom u farmerke, otkopčavaju se ona dugmad rafalno... eto me unutra, a tamo mokro, i vlažno ko u medveđoj pećini u aprilu kad se sneg topi... i tad Maja, zatvorenih očiju, grglja kao da ispire zube, raširi noge... i ja, šta ću...
- SAD GA LOMI, DŽONI, HA?!?
- Taj rad, sine, više se nije imalo kud...