Sako preko ramena

Za pojedine muškarce sako je vrhunac kompromisa formalnom oblačenju na poslu i za živu glavu neće staviti kravatu. Npr. šef pogona u fabrici. Čim izađe iz prve smene- skida sako, kači oko malog prsta, pa ga zabaci preko ramena.

Džeparoši i secikese- sako nose na jednom ramenu i tako skrivaju šaku kojom pelješe.

Stariji ljudi– na oba ramena, tako da im rukavi landaraju sa strane, baš kako je i drug Tito nosio šinjel.

Radno prebacivanje sakoa uočeno je kod zajapurenih političara i direktora preduzeća sa čačkalicom u zubima. Vole da se hvataju u kolo na kakvoj masovnoj svečanosti (stil Bata Živojinović). To su oni koji su se “školovali uz rad”.

Pevači “Š’a ima raja?”( Željko Samardžić i Zdravko Čolić i ostali zabavnjaci šmekeri), naročito na omotima najnovijih “projekata”, obavezno sa ispasanom košuljom ( nema smisla da se vidi konstantna erekcija).

Pijandure koje glume gospodu, a la Rade Šerbedžija. U kafani oduševljavaju prisutne dame “ Ne daj se Ines” performansima, dok ih gledaju vodnjikavim očima. Posle se vraćaju kući cik-cak hodom. I sako i kravatu prebace preko ramena. Ženu ni ne pogledaju pre nego što se izvale na krevet i zahrču.