Sam za stolom jedan čovek sedi

I pije. Al ne prežderava se već pije lagano, za dušu. Njegovu dušu, prosto joj bilo... Otišla je davno i ostavila ga samog da dočekuje noći i ispraća zore u dimu i mirisu alkohola. Ista situacija kao kada žena ostavi rekao bi neko. Nije. Za ženu svako barem nekada pomisli da će otići, za dušu niko. Ona je nekako tvoja, lična, misliš da će ćeš sa njom umreti...dok se jednom ne zamisliš i shvatiš da te je odavno napustila, ostavila te da se sam voziš pistom života poput onoga kada te je ćale učio da voziš bajs pa te pustio a ti toga nisi bio svestan pa si vrteo pedale i ubrzavao, vozio... Rekoh pistom a ne stazom jer se stazom šeta a život je brz, najbrži.

Nego, da se vratimo za sto. Divna rečenica, zar ne? Za stolom je uvek društvo, hrana, piće, zabava... Ovaj put nije divna, ovaj put pričamo o čoveku koji sedi sam. Nije on čudak koji ni sa kim ne razgovara, naprotiv, omiljen je i svima drag. Pozitivna osoba. Ko god uđe javi mu se, pita da mu plati piće, sednu za njegov sto, uvlače ga u razgovor i pitaju za mišljenje i on svima odgovara, sa svakim razgovara, nazdravlja ali prazno, bez dubine...ne znaju oni da on sedi sam iako je kafana puna.

U ljude gleda ali gleda negde iza njih. Negde iza toga iza njih. Ne gleda nigde... Gleda u crnilo, u mrtvu tačku, u bez reda razbacane piksele koji ne formiraju nikakvu sliku. Gleda on i u žene. I u konobaricu, ali je ne uzima za ozbiljno više iako je solidnog izgleda za nekoga ko radi u takvoj rupi. Jebao je jednom posle fajronta mada je "jebao" malo jaka reč, više je odradio posao... Nekad je jebao, bio čak i dobar u tome, sada samo odradi sve mehanički po protokolu ruka ovde, kurac onde, stani ovako, ovde jako, tamo nežnije, svrš, kurac u gaće...ni seks ni bilo šta drugo više nema tu snagu da ga oživi iznutra.

Svojim šalama se retko smeje, skoro nikad, a tuđim šalama se smeje samo mozgom jer mozak shvata vic i registruje da je smešan ali smeha iz duše nema. Ili ima, možda mu se duša smeje negde? Možda ga gleda i smeje mu se podrugljivo u brk? Možda i sedi pored njega i naslađuje se što pati za njom ali ne može da odmakne jer se i ona vezala za njega, za tu olupinu, ljušturu bez srži? Ha...pa možda su i u šumi...

A dobra mu je bila ta duša. Imali su popriličan broj lepih momenata i, očigledno, previše ružnih. Tukao ju je, udarao, nije je štedeo ni on sam a kamoli drugi...takav je svet, to je evolucija valjda. Ko bi je krivio što je otišla? Neko nerealan, sebičan. On nije takav. A možda i nije otišla, možda je on oterao?

Izvinjavam se svima koji su ovo pročitali očekivajući neku poentu ili foru na kraju, ovo nije definicija ovo samo ja baljezgam.