Šamar nogom

Врста дисциплинске казне достојна само правог алфа мужјака.

Ако један сасвим обичан шамар унутрашњим делом шаке проузрокује бол оцене 9.8 на лествици бола, црвенило и бридење образа у трајању од просечне рекламе на Пинку, онда шамар ногом теоретски треба да послужи као подсетник кажњеном бар до следећег СП у фудбалу у Бразилу и заслужује оцену неколико десетина пута већу. Наравно само ако је оружје у правим рукама тј ногама.

Примењује се само у екстремним ситуацијама. Рецимо, када те неко максимално избаци из такта и почини невиђену глупост која се може упоредити са екстремима као што су дељење са нулом на завршној години природно-математичког факултета или ничим изазване констатације да су Курсаџије врхунац хумористичке генијалности познатог нам света. Особа неизоставно мора бити кажњена волејем достојим једног Ван Бастена, али авај, у неким ситуацијама чак ни ова казна није довољна.

Остаје жал што се у пракси овај тип кажњавања заврши само на вербалном претњом. Шушка се да је разлог што већина може да дигне ногу у висини кухињског стола.