Samo da kažem da me nazove...

-Ок, ево ти телефон, имам то мало цркавице од 50 динара, а треба ми, видиш да овде у овој Бестрагији нема нигде да се допуни.
-Ма ок, маторе, одма' прекидам само да кажем и то 'е то. (одлази иза ћошка и креће у телефонски полудијалог)

-Ееееј, ајд' ме назови на овај број, одма'.
-Ма неее, није то, имам нешто друго да ти причам.
-Па наравно да је битно, не бих дизао фрку да није.
-Ма какав црни ауди, нашао сам врећу за спавање за 6000 'иљада, па те зовем на оно планинарење.
-Еј, стварно човеку трошим кредит, ај ме назови.
-Па да ти причам где да идемо, имам идеју.
-Ма није на Златибор, мислио сам на Копаоник да одемо.
-Па не мора баш 10 дана, може и 2-3 довољно, мало на свеж вазду да одемо.
-Ма није проблем храна, иде и Маја с нама... хало.. еј... е јебем ти списках човеку кредит! (враћа се)

-И, шта каже, је ли те звао?
-Ма јок, није доступан, зваће кад види пропуштен позив.