Samo da su deca dobro

Још једно од оних јутара када жалиш што си се пробудио. Глава одзвања као бас бубањ. Као да не знаш да је због ракије коју од момачких дана истрајно конзумираш свакодневно, осим за славу, тад пијеш своје домаће вино. Жена ти и даље спава. Зет одлази на посао, а унук ће за сат времена у школу. О ћерки и унуци не размишљаш, неће оне скоро. Унука је мала, две године, нека спава дете. Ћерка је само лења. Као да није твоја.

Питаш се како је оној другој ћерки, тамо, далеко, у туђини. Оно, јес' да је Трст био наш, ал' није више. Сад све го Жабар и Словенац, није ни њој лако. Звала те на унуково пунолетство. Вадиш се да нећеш да идеш због тога што си обећао себи и другима да откад се Југославија распала, границу нећеш прећи. А знаш да није то разлог. Како да одеш, кад си без пара. Фабрика пропада полако.

Иста она фабрика у којој радиш још откад знаш за себе. Ти си од оних који су ту фабрику подигли. Да је по правди, сад би већ био у пензији и то као шеф. Ал' џабе, на место шефа су вечито долазили они млађи, способнији. Курац мој способнији. Уче вас ту нешто, а не знају да се матор курац не дрка. Боље да још мало одспаваш, жена устаје тек за пола сата, доручку се не надај за мање од два. Само да има ракије. А и то боље да ти не дају, попићеш. Ако се и не напијеш сад, напићеш се вечерас, ионако радиш трећу, па прву. Трезан сигурно нећеш да издржиш, а и шеф ти претерано сере.

Колико пута си само рекао да ћеш кад ти старији унук заврши школу сести лепо са њим у авион и отићи у три пизде материне, на неко пусто острво, да последње дане проживиш на миру. А како је унуку, кад већ о њему мислиш? Није лако ни њему, туђ народ, туђ језик. Будући пилот. Ни школа му није лака. Од остале двојице унука си видео да нема ништа, барем од тога да буду господа. Овај средњи ће да буде физикалац, наследиће те, јебеш то што је и он тамо, и тамо траже просто физикалисање. Овај што је овде, он је још гори. Неће да постане физикалац само зато што је лењ, на мајку, а од његове школе има још мање него од рада.

Видиш да нема ни мојега од спавања. Одлазиш у кујну, ложиш шпорет и палиш црвену Дрину, прву од јутрос, а само једну од најмање четрдесет које ће да страдају данас, и вероватно још толико ноћас и сутра на послу. Наливаш ракију, можда те прође главобоља. Курац главобоља, знаш и сам да је мамурклук, ал' клин се клином избија.

Испуњава те неки душевни мир. Ти си матор, шта му јебеш матер. Само за децу да има. Деца да буду добро. Сви ћемо ми да помремо за неку годину, ал' деца треба да су срећна. Никад ниси дигао глас или руку ни на једно дете откад знаш за себе. Не иде, како би теби било да те бије неко три пута већи и јачи. Само да су деца добро.