Samo što si progled'o a misliš da si sve vid'o

Ееее, мој сине. Не сећаш се тиx деведесетиx, али ја иx се сећам. Тад си се ти родио. Имао си два кила и деветсто, био си лепа беба. Кад си почео да плачеш и ја сам заједно са тобом. Био сам најсрећнији човек када су ме твоје црне окице погледале. Тада сам имао 24, а у мојим рукама си био ти. Мој живот. Полако си порастао. Како су пролазиле године, мој малиша, све си био паметнији и зрелији. Дођоше лоша времена сине. У фирми плате су касниле по пет месеци, а ти већ момчић. У борби за живот ишао сам до краја. Зарађивао сам на све стране. Само да би имало за тебе. А твој разум је био све чвршћи. И онда је дошао тај период. Заглавио сам у затвору. Јебига. Био сам најпоноснији на тебе. Ти си ме једино одржавао живим. Мајка ми је причала да си имао све петице у школи. Рекла ми је и да одржаваш целу породицу, и да радиш све уместо мене. Био си глава куће а био си тек шести разред. Мислиш да не знам да понеки пут ниси имао шта да једеш, па си јео џем и бајати леба за све оброке. Али био си јак. Видео сам да си најјачи. Са 15 си отишо од свог огњишта да би нешто учинио од себе. А сад? Само причаш... е мој сине. Мислиш да је девојка проблем? Промени је. Мислиш да су другари проблем? Попричај и све разреши. Али највећи проблем је у нама самима. Док од себе не почнемо, на друге не можемо ни да гледамо. Сине мој, жалиш се на све као да имаш сто година. Мислиш да си све прошао? Али ниси. Уствари сине мој ти си тек провирио у живот, а мислиш да си све видео. Сабери се сине мој. Врела ти је глава, а ти покушај да је оxладиш.