Samohrana majka

Odrastanje uz ovaku osobu, ima dve krajnosti. Prva krajnost je da vas leši kao klinca od batina i da joj budete dežurni krivac za sve vaše gluposti a bogami i za njene. A druga nešto ređa, da vas mazi i pazi kao da ste malo vode na dlanu, da to skoro postaje bolesno.
Sredina možda postoji, ali...

Najčešce je ovako:
- Skote pijani, ustaj, već treći dan kasniš u školu!
- Kevo, nije mi dobro..
- Mamu ti jebem, kako da ti bude dobro kad ste ti i oni tvoji alhosi sinoć popili i kolonjsku vodu iz kupatila, kad vam je nestalo one rakiještine...
- Ali kevo...
- Diži se bre šupku jedan, da ti ja ne dolazim tamo...
- Kevo... SUBOTA JE, NEMA ŠKOLE!!!
- Subota??? Nema veze, marš u dvorište da se iseku drva, da se iznese đubre iz dvorišta i da središ ovaj svinjac od tvoje sobe...
- Kevo, imaj milosti...
- Marš, stoko pijana....

Retko i skoro nikada:
- Sine moj, srećo moja, ustaj, zakasnićeš u školu.
- Kevo nešto me boli glava, nisam danas dobar nikako...
- Neka sine, samo ti odmori. Nije lako učiti ceo dan.
- Kevo može doručak...
- Zlato moje, saće mama da ti spremi ono što najviše voliš...