Samolaganje

- Prestajem pušiti, stvarno je dosta bilo. Sad cu smanjiti na pola kutije, izbaciću neke navike. Neću ujutru piti kafu i odma je manje popušenih cigara.
- Neću više večerati!!! Izgledam ko bizon, ili ću barem smanjiti sa večerom. Eto ga ljeto, još pola godine, taman imam vremena da se dovedem u liniju.
- Počeću da vježbam!!! Za početak barem 10 trbušnjaka, pa polako ubaciti po koji sklek. Za mjesec dana sigurno ću moći da uradim 20 sklekova. Samo polako, neću se zalećati.
- Idem sutra kod zubara!!! Dokle više da se ne smijem kao nekada, zbog glupe trojke ja se stidim, a samo obična rupica. Mozda cu onda i izvaditi onu šesticu što mi je pokvarena već dvije godine, vidiću da li se može napraviti most sa ove druge strane. Neka, polako, samo da ja sada popravim ovo, pa ostalo ću lako.
- E, drugi put kada budem sa djevojkom, pokušaću se skoncentrisati!!! Ne mogu više ovako, sramota me, gotov za 3 minute. Blam me, ispasšću ko da nikad prije nisam bio sa curom. Nekako ću se smiriti, udisati duboko. Nešto ću skontati: da, mogao bi misliti na nešto deseto, kako moram na jesen cijepati drva ili tako neka glupost, a ne samo da slinim i ko međed navalim. Ma, skontacu ja nešto.
- Ustaću ranije!!! Stvarno se nekad stidim sam sebe, toliko godine sprcao i dalje do 10 ili 11. Moram se malo uozbiljiti, što ranije ustanem, ljepše će mi biti. Izaću ranije, popijem kaficu, malo prošetam, a tek onda 11. Bolje mi je tako.
- Neću više piti ovoliko!!! Drugi put ću stvarno manje popiti. Pa, čovječe, pola žurki se ne sjećaš. Smanjiću, ili ću preći na pivo, pa polako cirkati. Ne mogu se od njega napiti....
- ...