Šarklo de Lusija

А: И тако ти кажем, свирам, убијам, Цукић ми није раван! Знам пет песама до пола и две целе, још Котор да научим и идем међ' пичке, да освајам. Слушај: Са трин'ест сам попио прррррво пииии...
Б: Боле тебе мој курац. Могао би и- Шта ти бре 'оћеш, човече, јесмо ти рекли да немамо ни себи за пиво, а камоли теби?
Ц: Ај', момци, шта сте се стисли, ево одсвирам вам нешто, као мито.
А: Исусе, Боже, шта сам доживео... 'Ајде, малигану матори, ево ти да нам одсвираш нешто, знаш онај виртуозан и надасве популаран класик "На крај села?"
Ц: Знам, што да не. Ево, слушајте....
пар минута касније
Ц: 'Ајмо, момци, дајте ту лову, па да идем ја, шта сте зинули...
Б: Добро, бре, матори, како то да си ти сада такав распад, а не неки, штагазнам, Кеба- Аца Лукас- Ана Видовић, хм?
Ц: Јеби га, мали, за то је требало труда и воље, а мени је лакше било да радим у електродистрибуцији за тапшање по рамену и топли оброк. Играчи се мењају, ал' игра остаје иста, и ви ћете тако, ако икад засвирате мало боље. Ај' уздравље, па се видимо.