Pojava koju ostatak muške ekipe prezire iz dna duše,a ženski deo bez izuzetka balavi kad ga vidi.Nisu ravnodušne ni profesorke,ni asistentkinje.Poznat mi je jedan ovakav slučaj sa fakulteta,pretpostavljam da je slična situacija na ostalim fakultetima gde je tek svaki deseti par cipela koji kroči unutra bez štikli.
-Uvek dolazi sa osmehom,razvučenim taman toliko da pokaže red savršenih zuba;
-Raspoloženje mu je uvek sjajno,po ulasku u salu za vežbe namiguje asistentkinji;seda u zadnji red šmekerski,a i da bi mogao tokom vežbi ponovo da joj namigne ili da je dugo i zamišljeno gleda;
-U administraciji gde svrake redovno viču i napadaju svakog studenta koji se iole usudi da proviri kod njih,njega dočekuju sa osmehom i ''Izvolite''
-U kopirnici preko reda podižete materijal za njega,samo spomenete za koga je;
-Obrazovan je,razgovori sa njim protežu se od umetnosti i književnosti,preko politike do usko stručnih tema;A onda jednog dana upoznate malo bolje šarmantnog kolegu sa fakulteta.
Oduševljenje počinju da smenjuju neka druga osećanja.Muzika koju čujete u pozadini je malo,pa malo sumnjivog kvaliteta.Ne uklapa se u priču o onoj džez večeri od sinoć.Ubrzo,boraveći u širem društvu,otkrivate da ona mesta na kojima ste vi lično bili i one knjige koje ste čitali su postali deo njegovog repertoara i sad uveliko sa ostalima polemiše o tome.Kako mu je potrebna neka usluga osmeh je sve lepši.Gledate kako se i dalje osmehuje i oduševljenje drugih koji su počastvovani što mu mogu pomoći na ovaj ili onaj način.Da li podeliti sa svetom ono što znate?Ne,ljudi vole iluzije.Prirodnost je ionako izgubila na ceni.Bolje osmeh,pa makar i lažan.
