Saveti večitih studenata

Вечити студенти имају једну велику предност у односу на остале студенте, искуство. То се не може оспорити. На њихову жалост, то искуство само по себи им није довољно да прођу испите. Као старије и искусније колеге, осећају одговорност да овим млађим, балавим нараштајима подаре нешто од своје мудрости, те проводе сате и сате по ходницима и амфитеатрима факултета, упућујући младеж у вештине студирања. Њихови савети се углавном своде на то како је довољно да вече пред испит прелисташ једном скрипту и пролазиш лаганезе, како код тог и тог професора је довољна литра ракије и имаш 6, или код ког професора можеш са дубљим деколтеом да извучеш оцену више, што објашњава њихов успех у давању испита... Срећом па и од њих има нека корист, ако ништа друго, барем видиш како не треба да се ради.
Дијалогу који следи сам присуствовао прошле године, у паузи између часова на вежбама из Римског права, где вечити студент, који је безуспешно полагао Римско право једно девет пута, објашњава, већ довољно збуњеном, бруцошу метод за успешно спремање овог испита. Ни једног од њих двојице нисам видео у другој години, тако да су вероватно обојица прошли бајно.