Vesnici nesreće, baksuzluk gori od žene na piratskom brodu. Ne postoji ništa gore od autobusa koji ti dođe tačno pred noge čim stupiš na stanicu. Takva vrsta sreće, jer je jednostavno retka, navlači popriličnu dozu baksuzluka na ostale sfere života i sjebava ostatak dana. Još ako se zadesi da nemate kartu, a kontrolor jednostavno prođe pored vas kao da ne postojite ponekad se iskenjavši po osobi pored vas, moguće je da ste dobili i bonus vikend baksuzluka. Ponekad je bolje da čekaš autobus sto godina, pa čak i da te isprska blatom kad dođe.
Pa pazi, kod mene se obično ispostavi da je bus koji kasni najveće sranje koje me zadesi u toku dana. Ili onaj koji se pokvari, pa istovari putnike. Ovi što mi se osmehnu i ponude toplu čokoladu, da ugrejem promrzle prstiće, uvek nekako budu vrhunac dana, sve ostalo bude sranje. Takvo je bar moje iskustvo do sad bilo.
kontam, al ja sam seljana pa kad oćeš da ideš na bus moraš da se tempiraš pošto ide na svako prestupno ledeno doba.
Al jesi u pravu, desilo mi se jednom da mi gradski tačno naleti ispred nosa ali sam sa tim busom onda okasnio na moj koji ide kući. E sad da je kasnio gradski onda bih verovatno stigao... ili pak ne bi :)
prvi plus! odlično ćero!