Seksofon

Претеча свих веселих девојака, хот-лајнова и оних емисија где нека рандом риба шатро уживо разговара фоном са гледаоцима и испуњава перверзије које јој они наручују.

Сексофон је својевремено био најобичнији хот-лајн који је почео да се рекламира крајем деведесетих на Пинку, Кошави и још понеким локалним телевизијама после 12 увече. Број телефона од седамнаест цифара и разговор са девојкама које се представљају као Мина, Сара или Виолета био је врхунац сексуалних фантазија напаљених тинејџера, али и маторана који у, сада већ касним четрдесетим, немају алтернативу. У то време, закон о телевизији и рекламирању није наглашавао да цена услуге мора да буде величине коју може да региструје људско око, па су тако многи због знатижеље своје деце отплаћивали телефонски рачун на рате.

Но, све је то била права ситница за еротски разговор са девојком која се представља као Марина, медицинска сестра, а заправо је Јелисавета, госпођа од 40 лета, пензионисана краљица тротоара која више није способна за конкретан рад у бранши, па зато дахће у слушалицу за добру кинту. Боље и то, с обзиром на њено образовање (основна и два разреда неке техничке), једина алтернатива били су јој рад на трафици или железничка станица.