Seljak vs. Ljakse

Класна борба судбинских пропорција у нашем малом краљевству на Балкану. Судар титана на српски начин.

Елем, откако је у нашем народу некога назвати ''сељаком'' постала прворазредна некатегоризована увреда, новe генерације из руралних предела се све више и више труде не би ли се уклопиле у нови, евроинтегрисани систем у којем не постоје ''села'' већ ''градови'', где људи не раде ''на пољу'' већ ''у фирми'' и где се не једу ''пршут'', ''сланина'' и ''кобаја'' већ ''продукти од меса''. „Шумадија“ је етикетирана као легло сељацизма, „српска народна музика“ је стављена у исти кош са турбо-фолком, док речи „трактор“, „мотика“ и „њива“ изазивају сакрално згражавање у новом урбаном поретку. Једино што и даље не смета горепоменутом евроинтегрисаном Србину јесте ракија, али како је кренуло и то ће се ускоро заменити нечим куљим, по могућству иностраним.

Цела ствар би се, уствари, најбоље могла назвати – ''Београд''. Он је, између осталог, и главни разлог због којег су поштени и радни сељаци-ратари-сточари остали на лошем гласу а њи'ова деца почела да се стиде што су рођена у ''тамо неким пичковцима'' и то још у својој рођеној кући ( одатле је израз и настао; прим.прев. )! Централизовани систем који у нашој земљи важи још од Титовог доба, учинио је своје ултимативно зло – поделио је Србију на ''Србе“ и „Serbe“.

Да се разумемо нешто: ја јесам за то да Србија буде део Европе јер ту, реално гледано, географски и припада али да због мајмуна у нашој Влади и тамо неких педера у Бриселу анатемишемо наше сељаке...било би срамотно и нечасно. Уосталом, тешко да ћемо у следећих пар векова видети два педера како се гузиче усред Крушевца, Краљева, Крагујевца, Лесковца, Чачка, Ниша...
То је, ипак, резервисано за Амстердам.