Seoski biser

Lokalna maskota. Obično teška pijandura, koju je mladost davno napustila.

Svako selo ili varošica ima jednog takvog, koji se svojim odvalama, načinom na koji hoda, priča, samom svojom pojavom odvaja od drugih, sličnih mu ljudi.

On nije loša osoba. Raspoložen je za priču, kad' god si ti raspoložen, a i kada nisi. Nosi jedan isti duks godinama, pa tako upozorava meštane da se nalazi u njihovoj blizini, pre nego što ga vide. O njemu pričaju da se poslednji put okupao kada je išao u vojsku.

Za njegovu rodbinu se ne zna, mada se priča da je rođen kada je neka luda starica, pre mnogo godina zalutala u šumu i bila silovana od strane medveda.
Može da popije neograniče količine alkohola. Mladi mu se smeju i često koriste njegove izjave, dok mu se oni gluplji u tajnosti dive.

U većini slučajeva bivši član, sada već propale kafane na gajbama, u kojoj je provodio većinu svog života, dok sada, kada nje više nema, provodi vreme šetajući selom, praveći se da ide negde i da nešto radi, dok se ustvari vrti u istom krugu od 200m, iz koga uglavnom nije ni izlazio većinu svog života.