Seoski sudija

Poštenje na prvom mestu!
Faul ne svira dok mu se ne kaže (viče, juri, lupa ćuške i šamara) ili dok ne vidi krv.
Obično je naklonjen domaćoj ekipi, jer ako nije kasnije sledi linč.
Stalno je pod pritiskom od strane navijača.
Najviše voli engleski fudbal, zato što mu se čini da su sudije tamo najbezbednije gde se fudbal igra mirno, i kao u pozorištu, sem eto, ako ga nekim slučajem zapamte i što bi navijači Gronigema iz Gunjaka "Nemilosrdni Poskoci" "jebaće mo mu nanu naninu" ili "pa ova pička ćelava se prodala za dva kubika drva, ama ganjaćemo ga dok ga ne ubacimo u ovaj bunar ovde, kao i do sada što smo radili".

Groningem iz Gunjaka dočekuje i malom derbiju kraj Lepenice ekipu Blekburn iz Babušnice.
Utakmica mora da se završi nerešeno, bez obzira na rezultat, zato što samo "podela plena" obezbeđuje siguran opstanak u 7. ligi. Da se kojim slučajem ne bi ispalo u poslednju ligu pod nazivom "Liga bez briga", zato što se iz nje ne može ispasti, ali je takođe prepuna derbijima.
... 1-1, 87. minutes sudija MORA da svira penal domaćoj ekipi, pošto je igraču polomljena noga.
Sudija prilazi igraču:
+: E majstore vidi ovako, zamolio bih te da omašiš penal, dobiću batine ovde, prošle godine kad sam bio pomoćni, ovog mog kolegu klavnog ubacili u bunar, spasi me molim te.
Igrač sa broj 10. maši penal.
+: To brate moj imaš pivo od mene!
-: Ma nema frke, dve gajbe i sve u dobro.