Uglavnom student filozofskog fakulteta, ne nužno i filozofije. Odlikuje ga elokvencija koja se može jeidno porediti sa Vendinom, što podrazumeva prenatrpavanje rečenica masom psoudo-stručnih izraza i pozajmljenica na neku totalno debilno nebitnu temu koja se prožima sa urbanom muzikom, ekologijom i idejom kako nam je država ustana i sve je sranje. Često uživalac lakih ili umereno teških droga koje mu šire ionako već preširoke poglede na svet koje obični smrtnici ne mogu da shvate. Svira u bendu za koji niko nikad nije čuo i sa svojih 30 i dalje mrsi ista muda kao sa 19 kad je upisao fax.
Terapija: Deportacija u Gornju Toponicu.
