Serijski ubica

Iliti ubica odgovornih ljudi. Tipičan primer koliko izvitoperenih mozgova ima među najbližima, prijateljima. Napada onda kad si najranjiviji - u trenucima dokolice i neopterećenosti problemima.

Počinje tako što ti onako neobavezno nabaci prvu epizodu serije, da se zanimaš. Najčešće je odgleda sa tobom, prateći svaki tvoj pokret i oduševljenost materijalom... Onda ti prosledi i drugu epizodu, eto, čini ti. Posle druge sledi treća, četvrta, peta... Pa se kolo obrće na sezone. Neku ti ostavi na usb-u, kada mu nije pri ruci doneće ti narezan disk. Gledaće kako polako postaješ zavisan od priče, smeha, zapleta i raspleta. Gledaće te sa visine, ponosno klimajući glavom sa razumevanjem i pogledom koji govori - znam, znam, i meni je tako bilo i mene su zarazili, samo ti prenosim boljku.
Kako vreme odmiče, epizoda je sve manje, ti sve više gubiš želju da bilo šta drugo radiš, provodiš dane u sobi gledajući epizodu za epizodom. Ispiti rok je tu, svi spremaju nešto, uče, rade, a ti... među svoja četiri zida proživljavaš tuđe živote, ubijaš neke nepoznate ljude, vodiš ljubav sa raznim ženama, iluzije dočaravaš novim .avi fajlom koji te čeka u folderu. A tvoj ubica, ubica tvoje odgovornosti i socijalnosti te posmatra, gleda kako toneš sve dublje i dublje.

Najednom, shvatiš da si došao do kraja. Nema dalje. Nova sezona se snima. Počinješ da kriziraš, kuneš i proklinješ snabdevača da ti da samo još jednu, samo jednu... da nađe, smisli, napravi!
Sažaljeva se. Nudi ti nov materijal.