Kad junošu koji je završio osnovnu školu i nije imao ambicija za više upregnu da mora biti negde i nešto a obično je to negde i nešto u velikom gradu a tamo se ima i rodbine i prijatelja i zemljaka, normalno, onda junošu spakuju kako ga već spakuju pa ga liferuju a da ne zna ni gde ide a još manje zašto. Pa mu spreme nekakvih đakonija iz rodnoga kraja da počasti i podseti one što im smog začepio svaku rupu na telu a pogled pretvorio u pejzaže u magli da još ima čestitih ljudi i da se svoj za svog brinuti mora.
Onda se obavezno u pakeraju pojavi i neka saksija koja se s puno ljubavi i domaćeg pelcera pošalje po putniku namerniku da sa sve zemljom rodnog kraja zamiriše adresatu dok se bude brinuo o novom članu domaćinstva dok dotični bude studirao a akobogda i posao našao.
E sad, da je junoša to hteo, želeo on bi to sam i bez njih i bez saksije odradio a ovako je samo zgubidan, pogubljen i dokon, kao šetanje saksije
- Aoj nisam odavno video Dragana.
- Ma štaš ga i gledat, eno ga opet u Beogradu.
- Jopet šeta saksije?
- Jašta.
imam saksiju iz zavičaja,još uvek...