Seti me se kad postaneš poznat

Znači juče. Jednog lepog i sunčanog dana al' na 300 ispod nule. Kad Srbija uđe u Evropsku uniju a pederi ovde budu opšte priznati i prihvaćeni. A možda ni tad.

Najbolji odgovor i poslednji odpozdrav nekom ko se rešio na neki nebulozan poduhvat u životu i ne da se odgovoriti od istog.

Poduhvat koji će nesuđenog avanturistu pre dovesti do prosjačkog štapa i šok sobe na VMA nego do gomile šuški i slave. Avantura od koje bi se i Harisonu Fordu iz mlađih dana znojili dlanovi pri samoj pomisli na to. Sada je već mator. Debilizam tog kalibra na koji bi i Ber Gril napravio facu kao da upravo žvalavi bele bubrege planinskog govečeta uginulog prošle nedelje u sred blata.

-Ajmo negde večeras da gledamo finale LŠ i popijemo koju, nismo se ispričali ko ljudi sto godina.
-Ne mogu bratac, nemam ni cvonjka cvonjavog!
-Nema veze druže, ja častim, uleteo mi neki tiket od šes' soma ove nedelje.
-Neću bre, muka mi da je se grebem od drugih! Dosta je! Smislio sam način kako da dođem do keša, samo da me malo sreće posluži i biću pun k'o Abramovič!
-Daj šta buncaš, dođ...
-Ne! A Ne! Slušaj šta sam smislio. Kasnije ćeš mi reći da sam genije, polako, sad me samo dobro slušaj.
-Pucaj. Slušam te pomno.
-Jel' ti znači nešto ime Ornithoptera alexandrae?
-Da. Našao si devojku sa latinskim imenom koja je puna para i koju nameravaš da opljačkaš, haha..
-Haha! Veoma smešno. Vidi se da si još uvek neotesani seljak, ali nema veze , dugo se znamo, dobar si dečko pa ti opraštam. To je naime jedan redak leptir za čiji su samo jedan jedini primerak ove retardirane buržujčine i kolekcionari spremni da pljunu neviđeni keš! Ništa lakše. E sad, oni ne žive ovde pa bih morao da se otisnem put Papue Nove Gvineje, iskrcam se, nahvatam buljuk tih lepotana i uvalim ih za džak para! Jedini problem je što nemam sad keša za kartu, ali ne mari, planiram da ga uzmem na kamatu od Šoneta Robije prvom pril..

-(Pravi facu kao da jede kilo buđavih limuna)
Stop! STOP! Jel ti to ozbiljno_
- Majke mi mile. Tako mi poštenja. Evo da nemam..
-U redu u redu, razumeo sam. Bolest ne bira de udara, šta ćeš, vidim ja da si ti zagrizao za to k'o štuka za varalicu i da te ne mogu odgovoriti, a iskreno, nešto me i mrzi. Nemam snage. Brate, meni se mozak pretvorio u kašu od te tvoje priče. Ja sam idem da se istuširam, sperem ovu glupost koju sam upravo čuo i dođem malo sebi. Tebi srećan put i seti me se kad postaneš poznat, seti se ovog jadnog i bednog crva i pošalji mu 100e, biće ti zahvalan do neba. Otišao sam. Odjava.

Odlazi teturajući se kao da je na iskap drmnuo litar Vinjaka.

-Idi! Smej se! Bivši brate!

Šireći ruke ka nebeskome svodu:
Neverne Tome! Pokazaću ja njima od čega je napravljen Dragoljub P. Trpković!