Sindrom Čarli Čaplin

Pojava da glumci, iako se to ne traži od njih, u svakom svom filmu glume istu ulogu, nezavisno od toga šta se traži od njih.
Jednostavno, glume isti lik, kao nekada veliki majstor Čarli Čaplin.

Boris Milivojević- od pojave Crnog Gruje, on glumi Boleta u svakom sledećem filmu, tj. u kom god se pojavi.

Zoran Cvijanović- u svakom novijem filmu glumi Mileta (...protiv tranzicije). Aman, čak i u Ivkovoj slavi podvikuje u stilu Mileta. A setite se samo njegovih starijih uloga-mnogo bolje.

Sve u svemu, ako kapirate na šta mislim, dosta iritantna pojava. Ova dva primera su vrlo upadljivi, verovatno ih ima još. Da ne pričamo o Sigalu, Van Damu i Lundgrenu, to su već komedije.

The_Joker · 14. jul 2010.

Komentari · 20

ЏИ

Џими14. jul 2010.

Kao što Vera Čukić svuda glumi Olivu. :)

Chupav_Chups14. jul 2010.

I Edi Marfi je isto tako...
jbg

TheUndertaker14. jul 2010.

Milivojevićev lik Mareta iz Munja se izgleda nikad' neće ponoviti...

Bozho14. jul 2010.

Andrija Milošević, Milan Kalinić i Mima Karadžić

The_Joker14. jul 2010.

@Bozho
Haha, to i nisu neki glumci...U stvari, oni same sebe glume ;)

@Chupav_Chups,Džimi
Upravo tako.

Valdemar14. jul 2010.

A pogledajte Batu Stojkovića ili Ljubu Tadića? Primećujete li određene obrasce koji se u njihovoj glumi ponavljaju decenijama? A nek mi neko kaže da oni nisu neki glumci. Nije to baš tako jednostavno. Ko je video Bogdana Diklića u ulozi poštovanog oca porodice? Šona Konerija u ulozi neurotičnog šonje? Vudija Alena u ulozi superheroja? Al Paćina u ulozi potuljenog ćate? Nekim ljudima uloga jednostavno stoji. Sad, ne možeš Milivojevića porediti sa Brandom, ali suština je u tome.

The_Joker14. jul 2010.

@Valdemar
Razumemo se. Samo, kod ovih koje sam naveo mi smo prvo videli da umeju i bolje i drugacije, a onda su oni presli na "standby", zakocili na jednoj ulozi i teraju samo po njoj.
Inace, primeri koje si naveo zaista jesu takvi ko sto kazes, s tim sto je to ipak krem de la krem, ko sme sta da im zameri :)

Advokado14. jul 2010.

Postoji i stručni izraz za ovu pojavu (samo ga ja ne znam :)). Velikim glumcima na tome zaista ne treba zameriti (sem kad stvarno odu u krajnost) jer kada je neko zaista veliki, tada se uloge pišu za njega i prilagođavaju se njemu a ne obrnuto.

lemaja14. jul 2010.

advokat, čini mi se da se to zove "karakterni glumac" (nisam 100% sigurna). al paćino, robert de niro...

Cleve14. jul 2010.

A npr Dragan Bjelogrlić, njegovim likovima samo imena menjaju...+

lingvističko prase14. jul 2010.

Cvijanović u Ivkovoj slavi je parodija komedije, samog sebe, Sremca i filma uopšte... Poenta je u unutrašjnoj priči koju glumac nosi sa sobom: i Bogart je kroz sve filmove proneo jedan isti lik. Ali kakav je TO lik bio...
+

Negroidno Govedo14. jul 2010.

+ samo da napomenem da se stručno ta pojav anaziva: typecast :)

lemaja14. jul 2010.

e to grofe! pa ti si hodajuća enciklopedija bre.... ;) :P

Negroidno Govedo14. jul 2010.

tako je lemaja! to je! slučajno se desilo da ovo znam, jebaja bsam ga što sam neka hodajuća enciklopedija :)

*jebaja sam ga

14. jul 2010.

lemaja14. jul 2010.

hahhhahahhah ma mnogo si ti meni slučajan... ;) :D

ungsa14. jul 2010.

Segal - coock puncher, hahahha
Jim Carry

majmunoliki14. jul 2010.

Svetlana Bojković, jebote!

Lab14. jul 2010.

Za Džim Kerija se baš ne bih složio, recimo Eternal Sunshine of the Spotless Mind, 23, dobro se on snalazi i u ozbiljnim ulogama.
Meni su uloge Sergeja Trifunovića uvek nekako mnogo slične, ne znam zašto...

wojtek15. jul 2010.

U filmadžijskom bizmisu, to se zove `vako.

Prijavi se da bi komentarisao.