To je stanje koje nas obuzima kada se nalazimo u smrtno ozbiljnim situacijama i nebi smeli da se smejemo, a upravo to činimo.
Sahrana, umrla je baba tvog najboljeg druga i tu si samo zbog poštovanja običaja.Jedva se suzdržavaš da se ne nasmeješ popovom pevanju, a u tom trenutku matora komšinica kine iz sve snage i nikada ti to nebi bilo smešno, ali nalaziš se na sahrani i već te je sindrom obuzeo i ti pucaš od smeha dok te ucveljena rodbina čudno gleda, a tvoj drug gađa grumenom zemlje.
Sindrom nije vezan isključivo za sahrane, može se manifestovati i na časovima matematike, ispitima i drugim ozbiljnim situacijama.Ja se ovim pojmom nisam bavio, ovo je studija mog brata Stefana.
Dobra,dobra + + + +
Da se priključim komentarima kolege gps...
KOJI KURAC LJUDI IMAJU PATOLOŠKI POREMEĆAJ DA SNIMAJU SAHRANE?
KO TO KASNIJE STAVI U VRC/DVD/CD-ROM I GLEDA POTRESNI DOGAĐAJ?
Мени је и сад смешно кад помислим. Или на екскурзији кад нас уведоше да слушамо кустосову беседу, ми се онако пригушено смејемо а разредна пизди. И чим ситуација постане опуштена и можеш да се кидаш до миле воље, више ти није смешно... +
http://vukajlija.com/sahrana/21366
Мени је јачи "Синдром" "Препишем ко ће да провали ако додам пример"
Не знам зашто.
Мада то сам само ја, и не идем на сахране из принципа, јер је мени Стварно то смешно.
Карикираћу прву реченицу ГПСовог коментара на овом...
"Ух, намерно ти дадох минус, нема извини..."
Ma naravno da je glupost snimati sahrane. Ko ce od pokojnikovih najblizih zeljeti da evocira uspomene sa sahrane? Jebote, pa ovo se moze i definisati, steta sto nisam raspolozen...
Izvinjavam se uvijek kada greskom dam minus, da me ne bi grizla savijest :)
...cekaj MOTIKA, ne procitah tvoj komentar do kraja, jel ti hoces da kazes da je ovo plagijat? Ja ne znam, stvarno, da li je
AHA, ostavio si i link, jebote, koji mi je kurac, sve slabije i slabije zapazam
jeste jako slicno, ali ne vjerujem da je ovaj to vidio ranije...
ja, da sam bio na njegovom mjestu, a da sam znao za onu definiciju, ne bih pokusavao to opet da definisem na ovaj nacin
haha, u šestom razredu na času srpskog kaže nam profesorka da održimo minut ćutanja, ja budala nisam mogla ni 5 sekundi, počeh da se kliberim nešto i i prof. prekrši ćutnju da bi me izbacila s' časa hihihi
uh, greskom dadoh minus, izvini...
Meni je, na sahrani oca od najboljeg druga, bio smijesan jedan mentalno poremeceni drug iz razreda, koji je valjda prvi put dosao na sahranu u zivotu. Stalno je blenuo u kovceg, sa siroko otvorenim ustima i otegnutim jezikom.
Najgore je bilo sto je lik snimo kamerom sahranu, a ja se kezio cijelo vrijeme. Mislim da su to posle svi vidjeli, ko je gledao snimak :)))