Trenutak kada keva i ćale gube zadnji tračak nade da će njihov sin da dostigne normalnu visinu. Nisu pomogli silni treninzi košarke, istezanja, razne tablete, čajevi. Odavno je vračarin konac istrulio ispod kamena ali njihov sin ni sa 10 godina ne može sam da dohvati prekidač za svetlo. Neki sport mora da trenira, čime će da se hvale na porodičnim sastancima.
-Sine, vodim te na hipodrom! Od danas ćeš biti džokej!
-Ali ja volim košarku!
-Jednostavno ne ide, trener hoće da formira grupu za posebnu decu i ti ćeš mu biti kapiten. Tu sramotu nećemo doživeti, ima da jašeš konja i da budeš srećan.
Sramota, i ti si bio na tom putu, sad ismevaš patuljke! Pu, nečoveče!