Jedan od sindroma zabrinutog roditelja. Manifestuje se učestalim telefonskim pozivanjem dragog mu sina (jer samo najbrižniji roditelji svoju ćerkicu nazivaju sinom), a u cilju provere:
lokacije;
konzumacije alkohola, cigareta ili ne daj bože nečeg trećeg;
prisustva odraslog supervizora (stariji brat se ne računa);
adekvatnosti društva (ime, prezime, JMBG, urinokultura);
ostalog (vreme povratka, pratnja, prevoz i sl).
21.06 (minut nakon prethodnog poziva)
Keva: Sine, je l' si stigla kod Marije?
Ćera: Ženo, pre minut sam ti rekla da ulazim u zgradu, dakle sad sam, logično, stigla.21.09
Keva: Sine, samo da te pitam, ima li šta da se jede tamo, slabo si mi nešto večerala.
Ćera: Ma pusti me kevo, ima nekih pereca.
Keva: Pereca?! Pa zar joj majka nije tu da spremi nešto konkretno? Niste valjda sami?!
Ćera: Mmma da, tu je teta Slavica, nego joj, ovaj, nešto... Ne radi šporet (u sebi: Opaaa!). Ajde ćao, čujemo se.21.11
Keva: Sine, učinilo mi se da čujem tu dosta momaka... Zamolila bih te da dođeš kući pre dvanaest.
Ćera: Ali mama, ovo je doček Nove godine!
Keva: Nema sa mnom rasprave, kući do dvanaest opaaaa!
Добро је ово. Све су добре, него се ја улењила, не коментаришем више, па ево сад, да се види да сам жива. лоло +
Sve do 21:09:xx je dobro. Nakon toga si zabrljao. Meni je ovaj link prilično izlizan, a i dok je bio svež, delovao je kao da je pisan za... Link nisam otvarao, pretpostavljam o čemu se radi.
Опаааааааа !
+