Privremeno, funkcionalno ime za nečijeg sina kome smo opet zaboravili ime ili nikad nismo ni znali.
- Odoh sad da mlađeg pokupim iz škole...
- Jel, a pa kako je... siniša?
- Molim? A-ha pa dooobro je, al sad u poslednje vreme neće da uči, napolju je skoro po ceo dan, gleda stalno onaj crtani sa samurajem, čak mi je rekao da od sad hoće da ga zovemo Džek! Ja mu kažem da to nećemo da radimo, jer smo mu supruga i ja dali lepo ime, koje svako može da zapamti, pa zar nije?!
- Pa da (guta krmenadlu), stvarno lepo je,... E eno mi ga autobus nažalost (fala bogu), ništa vidimo se... i naravno pozdravi malog... rendžera Džeka.
Interesantno +