Sirovo Pravo

Plastični tužilac (komšija) – I tako vam kažem, bolje da me je pitao da ubere nekoliko jabuka, nego što se pentrao po trulom drvetu. Mogao je da padne i da se povredi. A ovaj mali ga je nagovarao.
Drveni advokat (Mitin drugar Pera) – Kao prvo, Mita se uopšte nije popeo na vaše drvo, već je sa vaših merdevina pokušao da dohvati jednu jabuku. A to što mislite da sam ga ja na to nagovarao, to ne želim da komentarišem uopšte.
Gumena porota (Mitini roditelji) – Mito zlato, da li je moguće da si krao komšijine jabuke. Pa zlato, imao si jabuke kod kuće… Mi stvarno ne znamo šta sada da radimo sa tobom?
Stakleni prvooptuženi (mali Mita) – Ali mama, tata, meni su se samo prijele jabuke…
Čelični sudija (Mitina baka) – I baš komšijine jabuke da ti se prijedu, sram te bilo Mito. To što su se tebi prijele jabuke ne znači da treba da kradeš tuđe. Treba da se stidiš, da se izviniš našem divnom komšiji i da obećaš da se tako nešto nikada više neće ponoviti.
Mita koji već pritisnut krivicom i stidom brizga u plač, jedva progovara – Izvinite komšija, neću više…
Komšija – Ma ništa zato Mitice, evo ti nekoliko jabuka.
Svi grle i ljube posramljenog Mitu, jedino se baka mršti i prekorno gleda svojeg unuka.