Sistem vrednosti u Srbiji

Začarani u krug u kojem ti je isti kurac da li si metaloglodač, profesor ili inženjer, radićeš da bi preživeo. Prvo osam godina guliš dupe u osnovoj školi, pa još četiri u srednjoj, pa još četiri na fakultetu (i to ako si dobar student). Diplomiraš i prijaviš se na prvi konkurs za posao dok ti u glavi odzvanjaju taktovi pesme "I believe I can fly". Pošto živiš u Kragujevcu, gde drugo da konkurišeš nego u Fiat-u, koji je na dobitku samim tim ako pristaneš da radiš za njega (ovi kreteni im daju na hiljade evra samo da te zaposle). Iako tvoje kolege Žabari rade isti posao kao i ti, oni imaju platu od nekoliko hiljada evra, dok tebi daju srpsku gospodsku platicu od 300 evra. Deluje mi kao da Italijani misle da je Srbinu ispod časti da radi za više od 300 evra, ne volimo mi pare, ako imamo pare, počećemo da se drogiramo, a drogiranti se bodu u venu i na kraju overe. Kad se nakon 16 sati rada u fabrici vratiš kući i sebi postaviš čuveno pitanje: Koji sam kurac studirao? ... Tada počnu da ti se pričinjavaju metaloglodači, pekari, kasirke i taksisti koje se drže za ruke u kolu i jednoglasno pevaju: Bacio si četiri godine života (i to ako si bio dobar student), ne preostaje ti ništa drugo nego da sam sebi priznaš da si običan diplomirani kurac.