Sitni porazi

To vam je kad nešto ne ispadne kako ste zamišljali, a opet nije tragično. Sitni porazi su dugoročno jako bitni. Međutim, na kratke staze...nemaju smisla. Samo su neprijatni.

Primer će pomoći: u autobusu pričaju dva šofera. Druže se, pričaju o alkoholu, delovima, lamelama, slobodnim danima i zlim poslovođama. Nema tu ničeg novog. Krajnje dosadan razgovor u dosadnom busu, na sajmu u dosadnoj gužvi. Morao sam da nađem detalj koji će mi dati snagu da izdržim put i našao sam ga. Padala je kiša, i staklo ispred vozača se baš baš zamaglilo od znojavih ljudi i nedostatka kiseonika. Šofer se muči i muči i ne može da obriše to, usput konstatuje da je vozio i u gorim uslovima. Njegov kolega uzima kišobran i uspešno skida sloj magle sa šoferke. Čovek je sjajno to uradio i sve se oped videlo! Svaka čast, pomislih! Odložio je kišobran i njegovu mongoloidnu facu obasja osmeh od 3 ipo zuba. Usmerio je svoj pogled ka vozaču, očekujući bar jedno hladnjikavo "Hvala".A Vozač mu je uzvratio sa nečim tipa " Šta radi Taj i Taj?". Njegovom kolegi dobročinitelju osmeh je nestao sa lica u deliću stotinke i onda je nekako snuždeno odgovorio na pitanje. Jos jedan sitan poraz, nedužnom čoveku.