Sivonja

Једноставно, ствари стоје овако:живот је игра која највише личи на партију таблића.Живот није фер игра као шах, јер у шаху све зависи само од способности играча(вештији ће победити), у животу Универзум меша карте, а Бог их дели. Ма којико вешт играч били, са лошим картама нећете поентирати. Исто тако, ни са добрим картама нећете ништа урадити, ако не одиграте како треба.
Тако постоје људи који са рођењем добију неке таленте(за писање, за науку, за природне науке, сликање, плес, глуму....).Они имају таленте.Јако често овакви у својој средини неће бити схваћени, иако су даровитији од средине у којој се налазе.То су уметничке душе, људи који не мрдају уснама док читају СМС, никад не копају нос и не падају са столице од смеха на Жикину Династију или Тесну Кожу. Углавном од својих талената немају никакве користи.Мирољубиви су и безазлени, никоме ништа не отимају јер не знају да се боре(или не желе)...Овакви људи стварно верују у десет божјих заповести и придржавају их се. Зато су тако рањиви.

Постоји и друга група људи. Њима су карте другачије подељене. Немају никаве посебне таленте(или карте). Баш никакве.Али они знају да играју игру.Оно што их одликује је невероватна сировост и простаклук, као и изражен нагон за преживљавањем.

Они знају да се боре и да отимају.Они имају биолошку функцију очувања крда.Требају бити месо које се размножава, јер можда се у тој гомили меса роди нека нежнија и племенитија душа. Овакву врсту називам Сивоњама. Сивоња је гастарбајтер који вози виљушкар у фабричкој хали у Келну, за Божић дође у Србију у своје родно село и прича на немачком, да се види да је светски човек. Сивоња је организам који са терасе баци трегерушу са ђубретом на пролазнике.Младунац Сивоње црта курчине на табли пре него што дође професор. Сивоња се углавном одликује јачом телесном снагом и бистрим телећим погледом. Сивоња ће некоме ко зна математику или физику рећи да је педер или молекул. Сивоња иде на фудбалске утакмице и пева:-Баци сису да се играмо! Женке Сивоње гледају Гранд и желе да их ожени Бобан Пироман, а оне удате имају мужа који је месар, камионџија или возач багера.Ја нисам измислио Сивоњу, ја сам му дао име.
Код Сивоња је изражена жеља за доминацијом мужјака, на ма ком нивоу она била. Морају бити у нечему бољи и од оних који нису Сивоње.Зато Сивоње воле велике и сјајне аутомобиле, дуксеве са јарким бојама на којима шљокицама пише Долче Габана или Ђани Версаће. Сивоње увек имају дебеле везе, били они Црногорци, Босанци, Косовари или Српске Сировине, увек ће у Београду проћи боље и од Београђана и Срба самих. Они воле позиције по општинама, скупштинама, фондовима, директорским фотељама.Сивоње имају дар да се намиришу,као и да нањуше ко није сивоња, и да га одмах одбаце.Од Сивоња друштву ништа добро не може да дође. Они су добри када их неко са дугорочном визијом држи под контролом.Ако њих пустиш да владају имамо расуло у друштву какво је сада. И на крају, Сивоња и шабан то није исто, шабанизам је одсуство идеја, а Сивоњизам је наопака идеја о супериорности примитивца...Сивоња може бити и шабан.

Не знам како објаснити њихову способност да се приме свуда. Онај ко жели да опстане и да се избори међу Сивоњама, најбоље му је да се претвара да је јадан од њих, а само када је сам, када га нико не види да буде оно што јесте...