Skentati

Јован Кантакузин: Добро, све смо уредили, једино ја бих хтео да заузмем и Христопољ са Сером.
Душан: Не може Христопољ, што Христопољ да ти дам?
ЈК: Па кад заузимаш већ толике градове, можеш и мени оставити јебени Христопољ.
Душан: Е ЈОВАНЕ...Е ЈЕРИ ХОЋЕШ ДА ТЕ ИЗНАБАДАМ ГЛАВОМ САД?
ЈК: Ај' не сери него ми дај још један град, шта ће да те кошта.
Душан: Јоване, ја се надам да ти схваташ да сам ја полу-Бугарин, што значи да не само да знам да спремим шопску салату за мање од 25 секунди по порцији, него и да могу да ти мунем нож у леђа кад се најмање надаш ако ме будеш нервирао.
ЈК: Ааа, запамтићеш ти мене, Душане, кад-тад.
Душан: Море губи се док ти и Сер нисам узео.
ЈК: Него мислио сам да унајмимо Турке, мало троше а пуно дају, исплатиће нам се за против цара.
Душана: Хахаха, па реци лепо човече да волиш да правиш еурокремић, вреле ноћи у сатену и млеко од кокоса фазон. Ако, ако, воли Душан да се меша, јер је Душан космополитен као онај Диоген, ал' не партизан што ће да се роди за шесто година него онај ваш што је упао пијан у буре вина па више није могао да се извуче као мој покојни таст, Бог да му душу прости. И враћај тај тањир што си га скентао под сукњу, изгледа ти као да имаш НЛО уместо омладинца.