Sklonost samopovređivanju

Osobina. Jako loša osobina, direktan produkt umobolnosti osobe skolne samopovređivanju. Egzistira u narodu u par oblika, od najbezazlenijeg do najozbiljnijeg.
- Prvi oblik bi bio taj najbezazleniji, iako ni on nije naivan. Javlja se kod fizički nesposobnih osoba koje se stalno povređuju. Tanka je linija koja razgraničava povređivanje od samopovređivanja kod ovih osoba. Prevagu u korist drugog donosi njihova sapetost koja je neposredni uzrok svake povrede. To su one osobe koje su u stanju da se poseku na prženo jaje ili da polome domali prst punjačem za telefon.
- Drugi oblik je samopovređivanje usled napravljene greške. Naravno da tu ne spadaju slučajevi svima nam bliski, kao povrede prouzrokovane nervozom. Ne, ovo su ljudi koji sebe kažnjavaju kao srednjovekovni katolički isposnici i to uglavnom zbog krajnje nebitnih stvari. U stanju su da sebi iskopaju oči, odgrizu prst i ko zna šta sve još.
- Najgori oblik samopovređivanja je onaj prouzrokovan depresijom. To je ono: "ostavila me žena/devojka, sad će vene da se režu, da se skače s Brankovog". Ubedljivo najgori, jer je karakteristika mentalno nestabilnih ljudi koji i ne znaju zašto bi se ubili, karakteristika klasičnih pički nesposobnih da izađu na kraj sa problemom čak i tako bizarnim poput raskida.

- Jebote, nećeš verovati šta se desilo. Popravljam veš mašinu juče i dođe Sloba, pita treba li mi pomoć. Ja rekoh, 'ajde, što da ne, neka ga nek pomogne kad je već tu. I, jebiga, ja mu kažem da mi doda motorcangle i on ih podiže iz kutije. Sledeće što me je zadesilo je litar krvi i deo palca na kupatilskim pločicama. Samo sam ga pitao: "Kako, jebote!?"

- Brate, jes' mi poneo svesku?
- Jao, NE, NE, NE, NE, NE! AAAAAAAAAAA! Kako sam tako glup!; počinje da lupa glavom o zid.
- Ej! Šta ti je?! Sti puk'o!
- Ja sam kriv, brate! Ja sam kriv! Izvini, molim te, brate! Sutra sigurno, sutra sigurno!
- Ma, okeanija, jebote, nemoj da ludiš.

- Draga Marija, ovo je moje oproštajno pismo. Dok ti ovo čitaš, ja već ležim mrtav na krevetu gde smo nekad se strasno voleli. Zašto? Zašto si morala da odbaciš našu vezu? Mi smo bili Romeo i Julija našeg vremena, Tristan i Izolda, Kejt Vinslet i Leonardo Di Kaprio! A ti si sve to bacila niz reku. Reći ćeš, bili smo zajedno samo dve nedelje, ali ja sam za te dve nedelje dobio vernu drugu i srodnu dušu, a i ti si, samo što to ne shvataš. Čak si odbila i "Sve za ljubav"! Meni život bez tebe nije isti, ja odlazim. Zbogom Marija, moli se za moju dušu.
*
- Vidi naslov: "Šesnaestogodišnjak pokušao da sebi oduzme život".
- Pa, šta je bilo?
- Pa, malo se zajebalo. Mislilo da je popilo otrov, al' je popilo ricinus.