Nešto slično staroj narodnoj koja kaže da je zrno po zrno pogača. Prost primer da ni jedan trud nije uzalud. Važno je pokušavati i biti uporan, pošto se svaki trud kad tad isplati.
- Mala izvini za ovo večeras, ne znam šta mi se desilo, prvu put je ovako stvarno...
- Opusti se dušo, umoran si. A i imaš zlatne prstiće, xe xe...
- Pa i to si u pravu, skoči krava na kravu pa vajdica...
- Pa tu je jedina vajdica što krava vidi dalje kad se propne, a tvoji prstići zlata vrede, više ne osećam svrab u predelu pičke.
Možda bi ovo u nekom drugom trenutku imalo bolji skor. Večeras ne.