Prirođeno je ljudskom biću da sneva, i sanja velike snove. Ali snovi se retko ostvaruju. Ponekad treba prihvatiti utešnu nagradu.
Niste postali multimilijarder ili predsednik države. Ali ste neko mudo u opštini ili ministarstvu.
Nemate vilu na Dedinju, ali nije loš ni trosoban stan na periferiji (ako je novogradnja) sa centralnim grejanjem i garažom.
Niste oženili glumicu ili manekenku, ali ni bankarska službenica nije loša. Ima lepu guzu i grudi, ume da pravi kolače, i što je najvažnije srećna je kad je dvaput mesečno izvedete u bioskop ili pozorište.
Ne hranite se u eksluzivnim restoranima, ali iz Lidla idete punih korpi i bez da razmišljate o svakom dinaru.
Ne letujete na Havajima, ali se ima svake godine za apartman u Grčkoj i Kopaonik u martu.
Ne vozite se službenim Mercedesom sa blindiranim staklima, ali ni Škoda Superb nije loša. Doduše, nema rotaciona svetla (zabranio šef) ali ima udobnu zadnju klupu i dobru klimu. Leti hladi, zimi greje, pa može da se pridrema dok se čeka u špicu . I još kažu da će je uskoro na licitaciju, pa tu možete da potegnete veze da je uzmete za male pare, nije puno prešla.
- Dobro, gospodine Milorade, Vi to izgleda nameravate ozbiljno sa gospođicom Prokić ?
- Iskreno Valerija, da. Ne gledajte me tako. Znam, Ivana po lepoti ni prineti nije Vama. Istina je, noge su joj malo krive a nos baburast. Ali, budimo pravedni, visoka je, plava, lepuškasta. Nije diva kao Vi. Reći ćete, obična bledunjava analitičarka u nekom preduzeću. Tačno je, nema tu strasti kao što je bilo sa Vama. Ali imam pouzdanost i mir.
- Znači Milorade, umesto blještavo crvenog sportskog Ferarija Vi birate tamno sivu Škodu Superb ...
- Da Valerija, Škodu Superb.
Bajo moj