Priča ti šurak na slavi kako može da ti sredi šljaku preko leta negde tamo vani, i to u nji'ovom pandanu Maksija, ali samo ako naučiš jezik. Para k'o pleve, imaćeš za po Red Bull svake večeri u najgorem ćumezu koji pušta turbo-džihad sa ovijeh prostora. Sva sreća pa letke o školama jezika kače na šajbne i guraju u ruke na svakom ćošku tako da kroz 15 minuta špartanja centrom grada otkriješ koja nudi najpovoljnije časove i odlučiš da se upišeš.
Škola k'o škola, predratna kuća u kojoj podovi škripe, vrata ispala iz šarki tokom NATO bombardovanja a kroz prozor fijuče košava, pritom njišući poodavno požutelu heklanu zavesu. Vlasnici su jedva završili osmoletku, knjigu plaćaš odma' a uz to i dotiraš za nabavku markera i brisača za tablu. Nema ti kud, potpišeš ugovor i čekaš da ti jave kada je prvi čas.
Platiš 3 'iljade za metar dana učenja, škola uzme dve trećine, jednu trećinu daju jadnom profesoru kojem je to verovatno bio izborni predmet u trećoj godini koji je jedva položio sa šesticom. Kada ga pitaš za neku reč koju si čuo ali ti značenje nije jasno, počne nešto da mutuljavi kao baba u 20.10 kad ne zna da li da gleda šta će se desiti u sledećoj epizodi "Male neveste" ili šta je videla u prošloj epizodi "Sulejmana".
Drugi učenici u stvari friški svršene gimnazijalke i brucoškinje Megableje sa parama i preplanulim dekolteom i tetovažom koja izviruje inad brusa. Šta god da im se servira biće uverene da se emancipuju bolje nego luzerke na državnom faksu i to za manje para, provereno. Dok profesor balavi nad njima i nešto mumla sebi u bradu, ti se trudiš da pohvataš značenje onoga što piše ispod slika u knjizi a ono što ti je nejasno na kraju ukucaš u Gugl translejt pa šta bude.
Sve u svemu, naučiš kako se na tamo nekom jevropskom jeziku kažu sir, hleb, mleko i krompir, jer za drugo se i nema para, meso i agrumi su skupi a šuraka uhapsili jer je krao bakarne kablove..
