Papreno skupa sedmo do desetodnevna ekskurzija na koju se išlo u trećem i četvrtom razredu, na Kopaonik ili na Taru, sa učiteljicom i vaspitačima, koji su nas vodali po planinskim vrhovima i pokazivali nam kako da sušimo čarape po grančicama nakon upadanja u potoke.
Da se olakšaju u prirodi dečaci su instiktivno znali i sami.
Uveče smo se neizbežno skupljali u mini diskoteci uz izbor za najlepši kostim, za mis i mistera smene i uz Đoganija i Tap 011 koji su treštali iz zastarelih zvučnika.
I svi se vraćali ozarenih autobuskih lica promuklo krešteći:
„Kopaonik, Kopaonik, na sve strane kiseonik a ti lepa kao slika našeg druga predsednika!
Kopaonik, Kopaonik, gori kao svetionik, a ti hladna kao zima u najlepšim predelima!“
„Uvek ću tebe voleti ja. uvek posle Mitrovca!“
„Rodićeš mu sina, kralja kokaina, rodićeš mu decu belu kao sneg, o mama, uaha, uaha!“
„Tap tap tararap rap tap tara ra ra ra rap tap tara ra rap-Tapiri!“
Mesto za sticanje ljubavnog znanja i iskustva jebaču pod vedrim nebom.
