Папрено скупа седмо до десетодневна екскурзија на коју се ишло у трећем и четвртом разреду, на Копаоник или на Тару, са учитељицом и васпитачима, који су нас водали по планинским врховима и показивали нам како да сушимо чарапе по гранчицама након упадања у потоке.
Да се олакшају у природи дечаци су инстиктивно знали и сами.
Увече смо се неизбежно скупљали у мини дискотеци уз избор за најлепши костим, за мис и мистера смене и уз Ђоганија и Тап 011 који су трештали из застарелих звучника.
И сви се враћали озарених аутобуских лица промукло крештећи:
„Копаоник, Копаоник, на све стране кисеоник а ти лепа као слика нашег друга председника!
Копаоник, Копаоник, гори као светионик, а ти хладна као зима у најлепшим пределима!“
„Увек ћу тебе волети ја. увек после Митровца!“
„Родићеш му сина, краља кокаина, родићеш му децу белу као снег, о мама, уаха, уаха!“
„Тап тап тарарап рап тап тара ра ра ра рап тап тара ра рап-Тапири!“

Mesto za sticanje ljubavnog znanja i iskustva jebaču pod vedrim nebom.