škola života

Reportaža u najtiražnijem dnevnom tabloidu sa tajkunom.
Posle fotografisanja u svim mogućim pozama,ala Tito (izuzev grupne fotke sa pionirima)tajkun odgovara na novinarska pitanja u svom "radnom kabinetu",prostoriji 10 sa 10,na zidovima vise ulja u platnu,starih majstora,zidovi se ne vide od raznih diploma,zahvalnica,medalja i ordenja (kupljenog na buvljaku),iza stola od ružininog drveta (siromašnija varijanta je sto od mahagonija) stoji polica sa knjigama,poslaganim u bojama srpske zastave.Neko bi pomislio da je dotični patriota sve to pročitao.
Dotični je uspešan privrednik,svoj poslovnoj imperiji pored farmi svinja,građevinskih firmi,lanaca veleprodaje je dodao i jedan fakultet.Da mu se nađe,zlu ne trebalo.

Novinarka:-Gospodine Kriškoviću,dali možete da nam kažete nešto o vašem detinjstvu,školovanju,odrastanju?To bi sigurno zanimalo naše čitaoce?
Kriško:-Seko,pajzi 'vako.Mene život nije milovao,odrastao sam još kao jako mali.
Bilo nas puno dece,ćale alkos,keva nas ostavila.Za školovanje nije bilo para.Ali sam završio najvažniju od svih škola.
Školu života!