Školovani muzičar u GRAND orkestru

Maska. Sredstvo sakrivanja dekadencije, malograđanštine, ništavila. Kamufliranje negativnog u očima mase i onih koje želiš impresionirati svojom hiperurbanom aplikacijom.

Prstohvat fensi začina koji ima za cilj mirisanje negativne društvene pojave, ili čak - osobe. Uvozni lovorov list na seljačkoj sarmi sa svinjskim potkolenicama. Kolateralna šteta opšte degradacije društva, čiji život gubi smisao u moru malograđanštine.

Bio je mlad i entuzijasta. Verovao je svojim idealima i kulturi koja je usađena u gene njegove istinski gradske porodice. Potomak oslobodioca Beograda i članova Bečke filharmonije. Vođen idealima lepog i estetski prihvatljivog, išao je kroz život ne obazirući se na materijalne parametre modernog života. Još kao dete odrastao je poznavajući dela Baha, Betovena i Vagnera; a Dostojevskog i Mana je čitao po svojoj volji, a ne po kazni s ciljem da se nasilno i protiv svoje volje kultiviše. Ima manire, svira tako lepo da mizantropu emocije budi, "Gorski vijenac" zna skoro napamet, a "Uliksa" je pročitao dok se Basara valjao pijan prestoničkim kanalima. Život je delovao tako perspektivno za njega.

Danas, on svira u GRAND orkestru i Tina Ivanović mu sise unosi u facu, dok on, svirajuću dedinu violinu, zamišlja kako je ne koncertu Bečke filharmonije, dok arijevskoj eliti u prvim redovima dlanovi trnu od ukazanog poštovanja gromoglasnim aplauzom.