Sekundarni učenički izvor novca, koji se koristi kad roditeljima, babama, dedama i ostaloj poznatoj i nepoznatoj rodbini presuše novčanici, a vama baš treba "neki dinar". Zamoliš druga da te na času fizičkog slučeno iskrši pošteno, i posle malo kukanja eto vas u osiguranju, čekate da pare legnu. Intenzitet varira u zavisosti od potrebne sume. Lome se, uglavnom prstići, ili nešto slično što brzo zarasta, ali, ako baš zafali, može i ruka, noga, čak i neki šav na tintari. Ova metoda je,ustvari 2 u 1. Dobijaš prekopotreban odmor u školi, i još ti za to plate. Jedina mana jeste to što će nakon povrede, prsti ostaju skroz bangavi, a rukama i nogama treba vremena da se vrate u prvobitno stanje. Takođe, ponekad ume malo i da zaboli.
-Baba, daj neke pare, treba mi, patike neke da uzmem.
-Pa kol'ko ti treba.
-Šta znam, daj 2-3 hiljade.
-Ma beži bre budalo, ti misliš ja serem pare.
-A isto mi rekli i mama i tata.
-E, brate, treba mi neki dinar još da skupim za one 'tike iz Adidasa.
-Nemam.
-Ma ne tražim ti pare, nego ako možeš slučeno da me izlomiš malo na fizičkom pa da iscimam osiguranje.
-Kol'ko ti fali?
-4 'iljade.
-Pa šta misliš, jel' će da bude dovoljan prstić neki?
-Šta znam, bolje neku veću kosku da mi polomiš, za svaki slučaj, neće pare da se bace.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.