Komšijin klinac pun kremića, čokolada, bombona i kokakole u pohodu na diskove, računar, knjige i ostalu sitnu galanteriju i pozamanteriju tvoga doma. Mali Džejson Vorhiz, Majkl Majers, Ejlijen 1, 2, 3 i Predator u jednoj osobi. Sa otprilike jednakim osmehom i učinkom.
- Nemoj, ne, ne, ostavi to! Pusti kad ti kažem, to je originalni Ekvinoks album iz Francuske...
- Neka ga komšija, deda mu kupio milku od trista grama, mora negde da se ispuca...
- Ma nema problema komšija, neka se on ispuca, a ti dođi za pola sata bez njega...
- Što?
- Da se i ja malo ispucam...
pnekad mi bude žao ovih mojih što im ne dozvoljavam takve pizdarije, kad vidim neke koji kod nas dođu...
Све сам толерисао, скоро сат и по, ал кад је разбио теглу са реном у шпајзу на крају је испало да се са његовим ћалетом нисмо уопште договорили око онога око чега смо се доворали. Јбг.
Mogao mu je kupiti samo milku od 250g, jer su davno prestali da prave od 300...
e jesi serator, majke mi.
Ja sam mami upropastila divnu kolekciju keramičkih nekih kao beba-rezača za olovke, imala ih je mnogo, svaka drugačija. Baš mi žao zbog toga. :/
Eh, jedan sladak mali nam je jednom bio u gostima. Jurca, dernja se, rastura...roditelji ne reaguju..
Pipnuo je sve, zavukao se u sve budžake (kasnije provalim da je skakao i po krevetima), otvorio sve ormane, izmešao peškire po kupatilu...Roditelji su ga, doduše, nekoliko puta blago opomenuli što ga je još više nerviralo.
Mali je tada imao 4-5 godina.
Još iste večeri, čim smo ih ispratili, osetili smo da nam u ušima zuju od njihove galame (roditelji urlaju) kao posle koncerta.
Naravno, sledeće sekunde smo provalili da je malecki smotao sve mobilne u korpu za veš. Svi su bili čitavi (mada lepljivi) osim najnovijeg-jedinog skupog.