Izjava kojom možemo prekinuti neprijatnu tišinu do koje može doći kada neki razgovor naglo izgubi na intenzitetu. Na taj način, odavanjem pošte staroj, otvaramo prostor za neku novu priču.
- E fala, đe čuo i đe ne čuo. Evo, ova kesa je za tebe, pozdravlja te moja gospođa, ispekla malo patišpanja, ako voliš slatko... A pozdravljam te i ja, ako ne voliš slatko spravio sam ti bocu moga vina, prošlogodišnjeg, mada i smiješani dobro idu. Pozdravlja te i mali, dijete crtež poslalo, evo, ovo si ti kako zamahuješ sabljom i otkidaš mi kurje oko, he he, kako to dijete vidi, he, he...
- E fala, nijesi trebao... Lijepo, he, he...
- E jesam, jesam... He, he...
- A kako je to mali nacrtao, svaka mu čast... He, he...
- He, he, dječja posla, he, he...
- Jes vala...
- Jes...
...
...
...
...
- Slava mu. Ovome kurjem oku, xe xe.
- Jeste, vala. Pa dođite da se družimo, ispeći će moja gospođa kokošku, da ručamo zajedno.
- 'Oćemo, vala, eto nas koliko prekosjutra. Jeste li još na staroj adresi?
- A đe bi bili? Mislili smo mi da uzmemo nešto veće ali nema šanse, sa ovom mojom crkavicom jedva kraj sa krajem sastavljamo. Kako je kod tebe, ima li posla?
- A eto ima, ne valja se žaliti. Bude pa stane i sve tako. A čudi me da ti ne možeš, ipak si u zdravstvu... Ne mogu vjerovati, kako se narod iskvario danas, niko da se zahvali doktoru, pa to je strašno!
...
...
...
...
- Nego, jesi li mi se ti zahvalio?
- Ima koverta na dnu kese.
a što se sprdaš da nečim tako ozbiljnim kao što je minut ćutanja? jel to lepo?