Šljaker

Sleng za fizičkog radnika, često nazivanog i „prostom radnom snagom“.
Šljaker nije svaki fizički radnik, šljaker je nešto više.
Šljaker ima završenu osnovnu i par razreda srednje, uglavnom neke stručne srednje u kojoj je prvi put prcao onu mučenicu koja je bila jedino žensko u radijusu od pola kilometra oko škole. Dobro, jeste da nije bila neka riba, ali je zato imala jače brkove od pola maturanata. No, nakon završene (često i nezavršene) srednje, ćale ga zapošljava na prvu šljaku, baca ga da šegrtuje za dnevnicu ili pak u zamenu za nešto prehrambeno od čega će cela porodica da se ovajdi. Ženi se rano, nekom seljančicom koju je upoznao na nekoj šljakerskoj tezgi. Dobija jednog klinca, pa još jednog, nakon čega ukapira da je bolje da ga vadi na vreme inače će da pocrkaju od gladi. Popravlja sve po kući, majstor mu ne treba, ima stalan posao na kojem provodi dane, a noću se moli da mu gazda uplaćuje staž i da će moći da živi od penzije za dvadesetak godina. Voli da ode u kafanu, da uštipne pevaljku za dupe, da potroši dnevnicu zarađenu kod kumovog prijatelja na kopanju temelja i da pijan otera ženu iz kreveta. Neretko fura švalerske brkove koje češlja češće nego što fenserka nanosi sjaj za usne petkom uveče na splavu. Na poslu razdragano zvižduće neku etno melodiju danima, dok mu se neka nova ne uvrti u glavu pa onda nju fura par nedelja. Zaštitni znak mu je povreda sa posla u vidu skraćenog kažiprsta zbog nepažljivog rukovanja mašinom ili naprsla potkolenica od pada sa skele. I tako do penzije, ili dok ne počne telo da otkazuje.