Misli da su njegove pesme umetnost, dok su ostale onako. Ako te ceni kao čoveka, misli da i ti misliš isto. Inače, ne bi ga navodio imenom i prezimenom. Bilo bi mu lepo objasniti da je žrtva zablude, da doživljava mali obim, obično patetičnih emocija, i da često ignoriše dobar broj normalnih devojaka, ili još tačnije, dovodi do toga da one ignorišu njega. Eh, kad bi sve što je lepo bilo lako ostvarljivo...
Izletište, već je kasno popodne, desilo se da su svi ostali izletnici otišli i vlada takva tišina da je jasno da ste pored vatre ostali sami. Sada je vreme da se otvori srce i zapeva ono što slušamo kad smo sami, ono što otkriva našu slabu, osetljivu stranu.
Uzima duži gutljaj piva, dublje se zavaljuje na naslon te klupe pod lipom, samo što nije digao noge na sto, gde su preživeli ćevapi. Spušta flašu pored levog rebra, da ohladi ugrejano srce i počinje da peva:
- Voleo je ženu svog života...
Slušač Đorđa Balaševića preko puta, uredno sedeći kao na času razrednog starešine preuzima:
- uzo bi je smo da je znao, voleš jednom u životu, sad bogatu il sir
- Stavite mu ruku preko usta!... Kako ono ide dalje?...voleo je ženu svog života.. svog života...(uzo bi je samo da je znao)...ženu svog života...
.
.
.
Voleo je ženu svog života...
.
.
.
.
.
.
...ženu svog života....
.
.
.
daj mi telefon...jel ti radi net?.....
.
.
(evo ga ..bem ti Balaševića i Vasu Ladačkog) SADA TUGU SVOJU VEŠTO SKRIVA
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
А у мислима му се врте речи:
,,Без тебе дрвени
коњићи, тужно стоје"
,,У шупак космоса смо упали
многи су домобранци заувек пролупали
царује вирус апатије
ал' ти на мене стави упитник
па рекни, да л' ти бата
делује ко губитник
ма нема шансе, шта ти је
Ја нисам лузер, о напротив
мени је осмех лајт-мотив "
Fino, jebeni Balasevic
Копре Недри немој тако, није лепо, звучиш ко Заклана чељад (песма ,,Панонски говнар").
Једно време је имало смисла слушати га. После је наступио период живљења од старе славе (јбга, хиперпродукција неминовно рађа девалвацију), тада су и почели ти занатско-муљаторски детаљи (Uros Z, свака част за "дрвене коњиће", један од најјачих примера тих "замазивања" која баш боду уши), све више је клепао риме на силу. Ако на то додамо његово виђење "друштвене ангажованости", није чудо што публика данас према њему има однос какав има.
Plus za primer.