Malo je stvari koje istovremeno plaše čoveka i kojih se gadi. Ovo je jedna od njih.
Sigurno je svako imao priliku da se susretne sa ovakvom pojavom.
To je nešto između poltronskog, majmunskog keza i nekog dijaboličnog, zlog, histeričnog cerekanja.
Ne koriste ga kako se smeh inače "koristi", kao reakcija organizma na neku određenu situaciju. Ne, kod njih je to kao neki tik, nešto što moraju da koriste učestalo u toku govora. Kao što normalna osoba pri razgovoru pravi pauze, tako u tim momentima debele žene kreću sa hijenskim kikotanjem.
I dalje je nepoznanica zašto je ovakav smeh osoben samo za debele žene, bez izuzetka.Možda ove mršavije jednostavno nemaju fizičke predispozicije za emitovanje takvog zvuka,njihove alveole i disajni organi verovatno nisu napravljeni za takvo nešto.Ne znam.
Zašto se debele žene tako smeju, takođe ne znam, to je pitanje za neko ozbiljnije sociološko ili antropološko istraživanje. Svakako, kad god čujem takav gnusan zvuk, nešto mi zaigra u želucu.Plaši me...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
+
Kako li se zove strah od smeha debelih žena?
Možda ga nazovu po autoru ove svakako dobre definicije - Marcailophobia.