20 stepeni ispod nule. Kolaps u saobraćaju, zima udarila žestoko. Vi sedite kući i mrzi vas da bilo gde idete. Sećate se rečenice koju su vam roditelji spominjali od prvog trenutka koji pamtite.
''Ja sam iš'o u školu, a minus dvaes beše. Da l' me pitao neko. Morao sam. Oko mene sve belo, prst pred okom ne vidim, noge mokre, prsti modri.''
Zaključak: sneg pada da bi monolog živeo.
"Ja sam iš'o 'na fakultet po onaj minus, lele kad se setim samo. Beše čeljava ta zima 2012-a.''
Хехе... Занимљиво... +