socijalistička pekara

Pločice od poda skoro do plafona, limena hauba sa crnim staklom ispred vas, na drvenom rafu iza stoji radio-kasetofon sa kog se čuje neki zidarski hit, desno od njega svež hleb a u gajbi u uglu desetak čaša jogurta.
Iz prostorije iza u kojoj se peče pečenje po narudžbini izlazi biće slilčno Milogledu Blafu (oznojeni čovek-bure sa brkovima i umazanom keceljom) i pita ,, Šta ćeš, komšija ? " dok otresa jednu o drugu ručerde i maša se špahtlolikog sekača za burek koji se na iskrivljenoj plehanoj površini sija kao zlato. Drugog nema i ne treba. Samo taj sa sirom..
,, Četvrtinu i dve mekike."
Zato što tamo još ima sveže mekike a to je ujedno i kraj celokupnog repertoara socijalističke pekare.
To da l si ti sposoban da pojedeš sve to, nema veze, tu rast cena kasni za ostalim ,,pekarama".
Sedeti unutra (na jedinoj, metalnoj stolici) je užitak za sebe, mada ko još sedi u pekari.