SOKOLARSTVO

Лов са птицом грабљивицом највероватније потиче из Азије. Номадски народи користили су птицу грабљивицу да обезбеде храну неопходну за опстанак .
Касније , соколарство се развија као спорт. Соколарство дуго времена било је третирано као племићка уметност. Дресиране птице биле су на цени као скупоцени поклон. У Србији соколарство некада било је веома распрострањено, тачно се знало ко какву птицу сме да држи, од обичног човека до цара. Чак манастир Студеница био је један од водећих центара соколарства у овом делу Европе. Што га је спасило од рушења при најезди Турака. Једно село на Копаонику, Ђерекаре, је доказ да се у Србији соколарство неговало. Име села потиче од речи Дерекар из грчког језика, што на српском значи соколар.

дерекаре - Ђерекаре

Соколарство по дефиницији претставља лов на дивљач са дресираном птицом у њеној природној средини.
Соколарење дозвољава природну селекцију између грабљивице и ловљене дивљачи. При лову са дресираном птицом грабњивицом најчешће се користи Јастреб кокошар (Accipiter gentillis), сиви соко (Falco peregrinus), степски соко (Falco cherrug) и Златан орао ( Aquila chrysaetos ). Дивљач која се лови су јеребице, фазани, зечеви и лисице.