Spakovaću ti malo
Rečenica koju domaćica izgovori na kraju slave, rođendana ili nedeljnog ručka i koja sa rečju malo nema nikakve veze. Malo, u ovom slučaju, znači pola šerpe sarme, tri komada pečenja, po parče svake torte za svakog člana tvog domaćinstva, uključujući i one koji nisu došli, i kesu žita za decu, iako imaš 34 godine i mačku.
Protiv ovoga nema odbrane. „Ne treba, stvarno“ se prevodi kao „daj još“. Ozbiljan pokušaj odbijanja tretira se kao uvreda ravna tome da si joj rekao da je sarma bila slana. Pakuje se isključivo u kutije od margarina i sladoleda, pa kad kod kuće otvoriš Ledo vanilu i nađeš podvarak, deo tebe umre.
Kutija se, naravno, vraća. Ko je ne vrati, nije izgubio samo plastiku, nego i obraz i pravo na sledeću slava. Neke od tih kutija kruže među porodicama još od devedesetih i niko više ne zna čije su, ali svi znaju da nisu tvoje.
- Ajde, ja polako krenuh, hvala vam za sve, sve je bilo predivno.
- Čekaj samo, spakovaću ti malo.
- Ma nemoj, tetka, stvarno, sutra putujem...
- Ništa, uzmi, šta ću ja s tim, bacaću. Evo ti sarmica, pečenje, ovo je ruska, ovo je reforma, ovo je žito za mamu, ovo je kolač za onu tvoju devojku.
- Raskinuli smo u maju.
- E pa onda nosi njoj da se pomirite. I da mi vratiš kutiju, to je od Ljilje, mora da joj se vrati do Aranđelovdana.
